Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Meridijani - Saradnja među komorama u prvom planu
 
MERIDIJANI
Odštampaj
Radni skup Evropskog saveza inženjerskih komora ECEC - Ljubljana, 6. decembar 2005. godine

Saradnja među komorama u prvom planu
- Goran Vukobratović -
 
Predstavnici komora Bavarske, italijanske oblasti Venecija-Friuli-Đulija i Mađarske izrazili želju za uspostavljanjem međusobne bilateralne saradnje

Inženjerska zbornica Slovenije (Slovenačka inženjerska komora) bila je domaćin Radnog skupa Evropskog saveza inženjerskih komora ECEC (European Council of Engineers Chambers) koji je održan 6. decembra uz prisutvo delegacija svih članica, a to znači, pored domaćina tu si bili i predstavnici Bavarske, Češke, Mađarske, Italije - Venecije Friulia Giulija, Makedonije, Crne Gore, Saksonije, Slovačke i Srbije.

Inženjersku komoru Srbije predstavljali su predsednik Milan Vuković i potpredsednik Goran Vukobratović.

Cilj skupa je bio razmena informacija o organizaciji pojedinih komora, njihovim oblastima delovanja, odnosa komora sa institucijama u njihovom okruženju, planovima i radu. Poseban akcenat na skupu je dat ostvarivanju moguće saradnje među komorama i stvaranju pretpostavke za međusobno priznanje, odnosno bilateralno priznavanje izdatih licenci.

U delu rada skupa koji se bavio prezentacijama komora, naši predstavnici su takođe imali priliku da kolege iz drugih zemalja informišu o našoj organizacionoj strukturi, broju članova, uslovima i broju licenci, načinu njihovog izdavanja, organima upravljanja i drugim interesantnim podacima koji oslikavaju našu Komoru u celini. Naša prezentacija je po mišljenju gotovo svih prisutnih bila i najuspešnija - inženjerski koncizna, jasna i efektna. Predstavnici Inženjerske komore Bavarske, italijanske oblasti Venecija-Friuli-Đulija i Mađarske su odmah po završetku prezentacije izrazili želju za uspostavljanjem međusobne bilateralne saradnje što će nadamo se biti i realizovano u skoroj budućnosti.

ljubljanaU radnom delu skupa održana je i panel diskusija o nekoliko značajnih tema od interesa za sve Komore i njihove predstavnike. Za ovu priliku bismo izdvojili pitanja vezana za primenu Bolonjske deklaracije na školovanje inženjera tehničkih struka, njihov status i prava po završetku studija po novom modelu i programu. Kao i u našoj domaćoj naučnoj i stručno-profesionalnoj javnosti pokazalo se da su mišljenja podeljenja i da su rezultati tog procesa podjednako neizvesni za sve prisutne. Ocenjeno je da ne samo dužina studiranja, nego i odgovarajući nastavni planovi i programi moraju pretrpeti određene promene da bi se zaista postigli željeni efekti i da bi se dostigao željeni nivo i kvalitet budućih diplomaca.

U večernjem delu skupa učesnici su imali lepu priliku da prisustvuju svečanosti dodele priznanja najuspešnijim kolegama - članovima Inženjerske Komore Slovenije za realizovane projekte, životno delo i dodelu specijalnih priznanja - statusa počasnih članova Inženjerske komore Slovenije. Kao što se moglo očekivati bilo je izuzetno svečano, uz prisustvo velikog broja članova koji su ukazali zasluženu pažnju laureatima. Nadamo se da će uskoro i naša Komora prirediti sličnu svečanost, ubeđeni smo, podjednako uspešnu.

Najvažniji utisak koji su sa skupa poneli naši predstavnici je da uprkos činjenici da je naša Komora među najmlađim Komorama u okruženju stepen organizovanosti, brojnost članstva, osmišljenost i konzistentnost planova i programa rada ne zaostaju za drugim. Naprotiv, utisak je da smo u nekim segmentima rada i organizacije već ispred pojedinih Komora. Dabome, neki organizacioni aspekti nisu poredivi. Na primer, u najvećem broju zemalja arhitekti imaju svoje zasebne komore ali nakon onoga što se moglo čuti članstvo naših kolega arhitekata je naš veliki plus i sigurno doprinosi boljem strukovnom statusu Komore uopšte. Pogotovo što je u našem dosadašnjem radu doprinos arhitekata dragocen.

Drugi utisak koji se nameće je i da model naše interne organizacije na sekcije projektanata, izvođača, urbanista i planera takođe ima značajne prednosti, da pruža neselektivnu mogućnost boljeg iskazivanja interesa pojedinih struka prema celini komore i čini se da je izabran optimalan put kojim se najbrže stiže do osnovnog cilja - postizanja koncenzusa o jedinstvenim zajedničkim interesima svih inženjera - u odnosu na zakonsku regulativu i zaštitu profesionalnih interesa, nadamo se, na sve razvijenijem tržištu.

I treći ključni zaključak koji je, moglo bi se reći i bio rezime skupa, je da se Komore pojedinačnih regiona ili zemalja podstaknu na međusobnu saradnju. Time bi se omogućili i inicirali uslovi za nadležna ministarstva koja moraju stvoriti zakonske uslove kod svojih vlada, pre svega za nostrifikaciju visokoškolskih diploma ili stvaranje drugih pretpostavki koje bi omogućile komorama da sporazumima o međusobnom priznanju (mutual professional recognition) licenciranim inženjerima pruže priliku da nesmetano rade i na tržištima tih zemalja.

Taj put i proces neće biti ni brz ni lak ali utoliko pre, na njemu treba još više istrajati. To je bilo i nepodeljeno mišljenje svih prisutnih.

Na kraju, treba čestitati Inženjerskoj Komori Slovenije na veoma uspešnoj organizaciji i prijatnoj atmosferi za vreme trajanja skupa, čemu je u svakom slučaju doprinelo i mesto održavanja - hotel "Mons" u okolini Ljubljane. Izvanredan objekat, osmišljen kreativnom rukom poznatog arhitekte Borisa Podreke. Znalački i nadahnuto projektovano zdanje moderne arhitekture okrenuto u potpunosti 21. veku gde je dužna pažnja, posvećena i najmanjem detalju. Čestitamo!

Pročitajte iz oblasti "Meridijani" i:

<<< Nazad na sadržaj
17. septembar 2019.