Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Krupan plan - Najveće sekcije moraju biti i najaktivnije
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
Milan Vuković, predsednik Upravnog odbora Inženjerske komore Srbije o prošlim i budućim vremenima

Najveće sekcije moraju biti i najaktivnije
- Radoš O. Dragutinović -
 
Sa nadležnim ministarstvom ostvaruje se "nedeljna komunikacija" kroz koju pokušavamo da se u potpunosti usaglasimo, šta ministarstvo razmatra i šta bi htelo da se dešava s Komorom

Inženjerska komora Srbije za tridesetak meseci postojanja imala je dva predsednika Upravnog odbora, a time i "čelnika" najveće inženjerske asocijacije: prvi je bio prof. dr Miloš Lazović, od Osnivačke (jun 2003) pa do Prve redovne (2004) Skupštine, a nasledio ga je Milan Vuković u januaru 2005. godine.
Na samom smo kraju 2005. godine, a to je vreme kada se svode jednogodišnji računi, ali i promovišu i prezentiraju planovi za dolazeću godinu ("i šire", kako se to nekad govorilo), pa je sasvim prirodno da o tome porazgovaramo sa "prvim čovekom" Komore i to u prvom ili nultom broju "Glasnika" srpske inženjerske organizacije. Moramo naglasiti da je predsednik Vuković jedan je od tvoraca "Glasnika", odnosno da ga je "udenuo" u ciljeve planirane da se realizuju u 2005. godini.


Kada je startovala sa radom Inženjerska komora Srbije se, prema jednoj školi mišljenja, učinila nepotrebnom, dok je po drugoj, samo njeno osnivanje i rad u protekle 2,5 godine pokazao svu njenu neophodnost. Drugim rečima, IKS je smeštena između neophodnosti i nepotrebnosti, pa Vas zato pitamo - kako procenjujete rad Komore u proteklih 30 meseci?

predsednikInženjerska komora Srbije je u potpunosti opravdala svoje osnivanje i postojanje, jer pored toga što je veliki broj inženjera zatražio da bude licenciran, a time i da postane član Komore, još više što su organi državne uprave i drugi, koji sprovode Zakon o planiranju i izgradnji Srbije, prihvatili postojanje Komore kao pravnog lica u postupku licenciranja, a licencirane inženjere kao neophodne stručnjake i profesionalce inženjerskih struka koji učestvuju u svim fazama realizacije građenja: planiranju, urbanizmu, projektovanju i izgradnji objekata.
Za 30 meseci postojanja rad IKS se može podeliti u dva segmenta. Prvi je osnovni, radni, početni gde je veliki broj inženjera, krajem 2003. i početkom 2004. godine, podneo zahteve i podigao odobrene licence. Radilo se o 10.000-12.000 zahteva. U narednih godinu dana, od juna 2004. do juna 2005. Komora se bavila organizacionim pitanjima, s obzirom da je "prvom" rukovodstvu, postavljenom na Osnivačkoj skupštini, na Prvoj redovnoj skupštini juna 2004. godine - izglasano nepoverenje. Usledila je "mala" pauza od pola godine, a onda je u januaru 2005. održana Izborna skupština i imenovano novo rukovodstvo. Pola godine lutanja, malo se ili ništa nije radilo, osim što su overavane stare i izdavane nove licence. Od januara 2005. Komora je, po mom mišljenu, krenula pravim, dobrim smerom: pripremljena je i održana Druga redovna skupština na kojoj su izmenjena, dopunjena i "modernizovana" osnovna dokumenta, pre svega Statut, novi Pravilnik o radu Skupštine, Plan rada za 2005., usvojena je lista sudija Suda časti... i da ne nabrajam. Komora se pokrenula, ne samo "direkcija", odnosno Upravni odbor, nego i matične sekcije, mada ne u očekivanom obimu. Kad ovo kažem, pre svega mislim na dve najveće sekcije - projektanata i izvođača radova.


Koje biste ostvarene rezultate u periodu jun-decembar 2005. godine, odnosno, od Druge redovne skupštine do kraja godine, posebno istakli?

Na Drugoj redovnoj sednici skupštine, usvojen je plan i program rada za 2005. godinu. Sve planirane aktivnosti smo razvrstali na prioritetne, planirane do kraja godine i trajne. Ukoliko pogledamo spisak ciljeva koje smo izneli na Skupštini, za proteklih šest-sedam meseci uspeli smo da realizujemo dobar deo.
U Komori je formirana Komisija koja se bavila pripremom predloga za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, sa zadatkom da sugestije i mišljenja koji su joj dostavljeni od članova Komore nakon javne rasprave, objedini i dostavi Upravi za javne nabavke. U toku je projekat permanentnog usavršavanja članova, gde je kroz jednodnevne kurseve prošlo preko 1.000 članova Komore. Formirana je radna grupa za propise, zadužena za saradnju sa Zavodom za standardizaciju Srbije i Crne Gore, kako bi se na sajtu Komore objavili propisi svih relevantnih standarda. Komora je uspostavila međunarodnu saradnju sa komorama država u okruženju i postali smo punopravni član Evropskog saveta inženjerskih komora. Budući da je već objavljen Cenovnik minimalnih cena izrade planskih dokumenata, mogu da najavim da će uskoro biti objavljen i Predlog cenovnika projektantskih usluga za stambene i stambeno-poslovne objekte, kao i Cenovnika urbanističkih usluga članova Inženjerske komore Srbije.
Međutim, ono što je najvažnije i što bih posebno istakao je da smo uspeli da konstituišemo Sud časti.


Kako je kondicionirana Vaša ekipa (Komora), od članstva, do rukovodećih struktura, za poslove i obaveze u 2006. godini?

Trenutno je preko 14.700 pojedinaca učlanjeno u IKS, koji poseduju blizu 23.000 licenci. Oko 7.500 članova ima jednu, dok je sa dve licence blizu 6.800 članova, pa sve kada se sabere dolazi se do 21.100 licenci. Približno 700 članova ima tri licence, ostali broj licenci je mali, da ne kažem u "filatelističkom" broju. U kategoriju kurioziteta spadaju naših šest članova koji imaju ukupno 36 licenci, odnosno, "po glavi" šest licenci. Kada je reč o "prvim licencama" ove godine ih je bilo 200-300 mesečno, što je "ništa" u odnosu na početak kada je izdavano tri do 4.000 licenci.
Što se tiče rukovodne ekipe koja bi trebalo da radi u narednom periodu, ona se iz meseca u mesec osnažuje, zahvaljujući Statutu, usvojenom na Skupštini u junu, jer sada možemo veoma efikasno da radimo i funkcionišemo. Koliko je ljudi angažovano na svim rukovodnim nivoima? Nisam nikad pravio takvu statistiku, ali je sigurno da je najmanje 200 članova ne nekim funkcijama. U izvršnim odborima matičnih sekcija je 45 ljudi, projektanata i izvođača - 30, odnosno, urbanisti 10, planeri 5, Upravni odbor IKS-a ima devetoricu članova (od naredne Skupšptine UO će imati dva člana više - ukupno 11), Nadzorni odbor petoro, Sud časti 40-ak, tu je i više od 15 komisija "pregledača" zahteva za davanje licence. U pretpostavljenih 200 funkcionera, nisam uračunao članove Skupštine IKS-a, našeg najvišeg tela, a reč je o 120 ljudi. Prema tome, svih nosilaca bilo kakvih funkcija u Komori je oko 300, odnosno, dva procenta ukupnog broja članova.


Prilikom usvajanja brojnih i suštinskih promena Statuta, naglašavano je da će te izmene i dopune učiniti kompletan rad Komore efikasnijim. Po "slovu zakona" Statut je odmah posle junske Skupštine upućen nadležnom ministarstvu koje je trebalo da ga odobri pre isteka avgusta. Da li je Statut u praksi, u protekla 3-4 meseca, zaista obezbedio efikasniji rad Komore?

Nadležno Ministarstvo za kapitalne investicije dobilo je novi Statut u julu, a saglasnost na njega dalo je 22. oktobra, što znači da se taj, najvažniji dokumenat naše organizacije, primenjuje znatno manje od 3-4 meseca. Pa iako se Statut primenjuje tek mesec i po dana, rezultati se već vide. Samo nekoliko dana posle 22. oktobra usvojili smo Pravilnik o radu Suda časti. Naime, Statut sada dozvoljava da pravilnike i niže pravne akte može da donosi Upravni odbor, a ne kao ranije - isključivo Skupština. Drugo područje u kome je novi Statut dao dobre rezultate su finansije. Doneti su potrebni pravilnici, pa se sve finansijske obaveze Komore, od društvenih do onih vezanih za angažovanje ljudi u programima i akcijama Komore, u najkraćem roku realizuju. Upravni odbor će uskoro doneti čitav paket pravilnika, na primer, od nagrada za članove i uspešne studente fakulteta posle čijeg diplomiranja mi dobijamo nove članove, zatim pravilnik o polaganju stručnih ispita (sada se to radi u SGITS-u)... Naravno, ne preuzima UO prerogative Skupštine, uostalom svi doneti pravilnici i druga akta nižeg reda UO je u obavezi da pripremi i prezentira Skupštini koja ih usvaja (ili ne usvaja).


Inženjeri vole za sebe da kažu da se "bave lako merljivim poslom", a posebno su osetljivi kada je reč o trošenju članarine. Ako nije "poslovna tajna" kakvo je stanje na računu, odnosno, od kojih su akcija i programa koje je realizovala Komora članovi imali koristi?

Stanje na računu je pozitivno i u skladu sa usvojenom poslovnom politikom. Komora ima usvojen finansijski plan i program, doduše prvi put je usvojen na junskoj skupštini, ali i obavezu da ga kvartalno razmatra. Međutim, UO je znatno oprezniji, pa svakog meseca analizira stanje finansija za prethodni mesec. Zato su nam indeksi potrošnje pod kontrolom, a prihodi i rashodi potpuno izbalansirani.
Ono što nam nedostaje jeste aktivnost dve velike matične sekcije - projektanti i izvođači, za čije su aktivnosti predviđena značajna sredstva. Međutim, ti buxeti su ostali gotovo neokrnjeni. Da su ta sredstva utrošena, znatno veći broj članova bio bi zadovoljniji, imao bi neke vajde od Komore, od svoje članarine. Na takvo stanje UO je reagovao akcijom - poseta sajmovima od interesa za članove Komore, pa su naši članovi mogli besplatno da posete Sajam građevinarstva (2.800 besplatnih karata), Sajam nauke i tehnike, na primer. Imali smo odličnu saradnju sa sajmovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koje su naši članovi besplatno posećivali, a Komora te ulaznice plaćala sajmovima po ključu "kolektivna poseta", sa značajnim popustom od pune cene ulaznice. Više od 5.000 naših članova posetilo je desetak sajamskih manifestacija, a pored "Građevinarstva 2005", u Beogradu koji je posetio najveći broj članova, na drugom mestu je Sajam knjiga koji je uz pomoć Komore videlo 1.000 članova.
Za ovu godinu smo planirali i posete međunarodnim sajmovima, ali nije bilo vremena da budu realizovane, što ćemo sigurno učiniti u 2006. godini. Organizovaćemo posete najvećim sajmovima u svetu, zapravo, onima za koje članovi pokažu najviše interesovanja.


Kakva je bila dosadašnja saradnja Inženjerske komore Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije?

Zakonom o planiranju i izgradnji je predviđeno da zakonitost nad radom Komore čini nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za kapitalne investicije. Imamo solidnu komunikaciju, a najčešće se viđamo sa pomoćnikom ministra Miljevićem, odnosno, zamenicima Miodragom Ralevićem i Aleksandrom Damjanović, koji su, čini mi se, uvideli da se čine veliki napori u popravljanju klime u komorskom establišmentu, ali i svih članova Komore, donošenjem potrebnih akata na Skupštinskom nivou i daljom realizacijom tih dokumenata. Tako smo tokom jula, avgusta i septembra imali intenzivne kontakte sa Ministarstvom oko pojašnjenja dokumenata koji su se tamo nalazili kako bi dobili neophodne saglasnosti i odobrenja. Ujedno, u svim tim procesima učestvuje i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i stambeno-komunlane delatnosti i građevinarstvo iz Novog Sada, jer je i on, po slovu zakona i Statutu, predviđen da daje primedbe, odobrenja i mišljenja na sva komorska akta i dokumenta.
Praktično, sa Ministarstvom imamo nedeljnu komunikaciju u smislu zajedničkih sastanaka na kojima pokušavamo da se u potpunosti usaglasimo, šta Ministarstvo razmatra i šta bi htelo da se dešava sa Komorom. Uostalom od devet članova našeg Upravnog odbora troje dolazi iz Ministarstva, dok je sve članove Nadzornog odbora imenovalo Ministarstvo.


Šta će biti prioriteti i na koja pitanja i probleme će se skoncentrisati Komora u dolazećoj 2006. godini?

Trajni zadatak je kontinuirano povećanje aktivnosti u matičnim sekcijama, a to znači mnogo "veći i agilniji rad" se očekuje od IO matičnih sekcija, pre svega projektanata i izvođača radova, zbog njihove veličine, jer oni su gotovo devet desetina IKS-a. To sam posebno potencirao i u Programu kojim sam se predstavio na Izbornoj skupštini u januaru 2005. godine. Osnovni akcenat je, znači, da te dve matične sekcije realizuju što više programa, koji su bili osmišljeni u ovoj godini, ali zbog kasnijeg održavanja Skupštine i usvajanja Statuta, nisu i realizovani.
Što se tiče samih članova Komore, oni bi trebalo u 2006. da očekuju znatno bolje informisanje, a instrument za to je pokretanje "Glasnika", štampanog medija (mislim da najveći broj naših članova voli da "informaciju ima u rukama"). Drugi aspekt je mogućnost kreditiranja članova za nabavku licenciranog softvera, ali i drugih "stručnih proizvoda" od interesa za članove IKS - izdavanje stručne literature...
Nalazimo se pred potpisivanjem ugovora sa Saveznim zavodom za standardizaciju SCG na intenzivnoj aktivnosti oko izrade evrokodova, koji se u EU moraju primenjivati od kraja 2006. godine, zajedno sa domicilnim evrokodovima, a od 2010. biće na snazi samo evrokodovi. Nije problem da li ćemo do tada ući u EU, već je neophodno imati prihvaćene sve evrokodove, kako bi naši inženjeri ostvarili pravo na rad u EU, a naši proizvodi i usluge mogli da se izvoze na tržište EU. Zato smatramo da je neophodno intenzivirati rad na njihovom donošenju, a SZS SCG je preko Evropske komisije za rekonstrukciju već u tim poslovima.
Akcenat ćemo staviti i na saradnju sa inženjerskim komorama u okruženju, zahvaljujući prijemu u ECEC. Očekujem da bar sa Crnom Gorom, Slovenijom i još nekim zemljama u okruženju napravimo odgovarajuće protokole o saradnji (priznavanje licenci...) što će članovima Komore omogućiti da deluju na tim tržištima.

Kad se prihvataš bilo kakvog posla - gledaj da se ne obrukaš
Ni jednog momenta nisam zažalio što sam se "u ovo kolo uhvatio", jer sam očekivao da će rad biti intenzivan, da će biti mnogo odricanja, a ponajviše zato što se odavno ponašam po principu "kad se prihvataš bilo kakvog posla - gledaj da se ne obrukaš", a to ćeš ostvariti ako se dobro pripremiš. Naravno, i iskustvo stečeno u radu nekih drugih društvenih institucija i poslova, značajno mi pomaže da i sa teškoćama izađem na kraj. Pripremajući Drugu redovnu skupštinu Komore, vrlo pouzdano sam utvrdio sa kakvim se problemima suočava Komora, odnosno, šta se od mene očekuje. Uspeo sam da, zajedno sa brojnim saradnicima, pripremim junsku skupštinu za nekoliko meseci. Stečeno iskustvo ćemo primeniti u pripremi Treće redovne skupštine koja je u februaru 2006. godine, za koju nam neće biti potrebno više od dve-tri nedelje.

Respektabilno akcionarsko društvo
Moji saradnici i ja, a pre svih potpredsednik sa kojim najintenzivnije komuniciram u realizaciji dogovorene politike rukovođenja Komorom, smatramo da smo na čelu jednog akcionarskog društva i gledamo da se sa poverenom imovinom najracionalnije ponašamo, da je najefikasnije upotrebljavamo. Potpuno sam svestan da je Komora velika snaga, jer naših 14.700 članova su sam vrh tehničkog i tehnološkog napretka i razvoja zemlje, dok su naši materijalni potencijali više nego respektabilni za bilo kog našeg potencijalnog poslovnog partnera.

<<< Nazad na sadržaj
 
17. novembar 2019.